Najnoviji dogadaji...

1. 19 Maj - Nacionalna Noć Muzeja - postavka pod nazivom "Traži se normalna osoba"
2. Tribina u GO Novi Beograd
3. Svi smo jednaki u tome sto smo razliciti - finale u Rex cinema
4. Formiranje NCC Serbia
5. EIDD samit u Becu
6. Turizam za sve
7. Završeno Istrazivanje o motivaciji za zaposljavanje i samozaposljavanje osoba sa invaliditetom u Beogradu

„Svi smo jednaki u tome sto smo razliciti“

30. marta u Kulturnom Centru Rex (na Dorćolu)

Centar za razvoj inkluzivnog društva je priveo kraju ovaj projekat u partnerstvu sa dve beogradske škole OŠ "Nadežda Petrović", 7. beogradska gimnazija i škola "Branko Pešić" iz Zemuna sa učenicima, decom romske populacije i društvom za decu sa smetnjama u razvoju "Putokaz" i "Vračar".

Na finalnoj svečanosti pod nazivom "Nije ružno što si drugačiji, ružno je što te drugačiji odbacuju" bio je sledeći program:

1. Prezentacija projekta i zašto je vazno inkluzivno obrazovanje
2. Podela nagrada učenicima koji su pobedili na nagradnom konkursu za radove na temu "Nije ružno što si različit , ružno je ako te drugačiji od tebe odbacuju"
3. Prezentacija knjige  Bontončić, ili Najvažnije je prijateljstvo
4. Prezentacija dečijeg stvaralaštva, u izvođenju dece: dece sa smetnjama u razvoju iz društva MNRO Vračar, deca romske nacionalnosti iz škole Branko Pešić i deca iz OŠ. Nadežda Petrović
5. Projekcija filma Svi smo jednaki u tome što smo različiti

 Autori: Centar za razvoj inkluzivnog društva i Save the children
  Film je dokumentarni, sniman je za vreme realizacije istoimenog projekta"Svi smo jednaki u tome sto smo različiti", koji promoviše inkluzivno obrazovanje u Srbiji. Film prikazuje segmente iz  realizovanih radionica sa decom iz  Osnovne škole Nadežda Petrović, 7. Beogradska gimnazija, Škole Branko Pešić, panel diskusije sa roditeljima i nastavnicima, zajedničkog druženja dece iz pomenutih škola i dece sa smetnjama u razvoju iz društva MNRO Vračar i Putokaz, intervjui sa učesnicima projekta o učešću u projektu i o stavovima kada je inkluzivno obrazovanje u pitanju.

Prilikom manifestacije je predstavljena publikacija "Bontočić", koju možete da preuzmete ovde

-

-

UKRATKO O PROJEKTU

Kroz kratak osvrt na mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom iz Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom, uocicemo clan 62. Zakona kojim se predvida je obaveza drzave da preduzme mere kako bi obrazovanje za osobe sa invaliditetom bilo deo integralnog opsteg sistema obrazovanja i vaspitanja.
Pravilno treba da bude integrisano obrazovanje za osobe sa invaliditetom, ali opsti sistem ne zadovoljava potrebe osoba sa invaliditetom, zato su u Srbiji deca sa invaliditetom i njihovi roditelji usmeravani i orijentisani na specijalno skolstvo.

U ovom trenutku u Srbiji, u praksi, naglasak se stavlja na vaspitanje i obrazovanje dece i mladih sa invaliditetom u specijalnim skolama, dok se integrisanom obrazovanju u redovnim obrazovnim ustanovama posvecuje veoma malo paznje.
Ni nove izmene Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije, kao i usvojen zakon o sprecavanju diskriminacije, ne donose potreban pomak ka integrisanom obrazovanju kao opstem principu, iako pomenuti zakoni zabranjuju svaki oblik diskriminacije. Jos uvek se ne preduzimaju sistemske mere kako bi se osigurala adaptacija obrazovnih programa i procesa vaspitanja i obrazovanja u redovnim vaspitno - obrazovnim ustanovama potrebama dece i mladih sa invaliditetom.

Znacajno je istaci da je u istrazivanjima vezanim za usvajanje Strategije za smanjenje siromastva, neadekvatnost obrazovnog sistema za osobe sa invaliditetom, prepoznata kao jedan od faktora koji dovodi do marginalizacije i izolacije ovih osoba, kao drustvene manjine, jer one cesto ne dobijaju adekvatno obrazovanje i stepen kvalifikacije u specijalnim skolama, sto je jedan od osnovnih faktora za pronalazenje zaposlenja na otvorenom trzistu rada i tako ostaju pasivni primaoci socijalne pomoci, objekti tude brige.

Clanovi organizacije CRID su osobe koje imaju invaliditet i deca sa invaliditetom kao i roditelje dece sa invaliditetom. Kao podrsku svojim clanovima CRID se zalaze da svoje clanove ukljucuje u redovni obrazovni sistem (vrtice, osnovne i srednje skole i dalje skolovanje na fakultetima). U timu CRID-a su osobe koje imaju invaliditet i koje su dugogodisnji aktivisti pokreta osoba sa invaliditetom, a u svom zivotnom iskustvu imaju iskustvo skolovanja u specijalnim skolama i probleme sa kojima su se susretali prilikom ukljucivanja u redovne skole, a potom i fakultete.

U prostorijama skola koje su partneri u ovom projektu CRID realizuje niz programskih aktivnosti: radionice za svoje clanstvo, tribine i grupe samopodrske.
Iz tog iskustva kao i iz saradnje sa direktorima skola i dackim parlamentom, CRID ima saznanje da se nastavnici i daci raspolozeni da ukljucuju decu sa invaliditetom u redovni nastavni program.

Ali i dalje je veliki uticaj predrasuda kod roditelja dece bez invaliditeta i ucenika, a takode i straha kod nastavnika o tome da deca koja imaju invaliditet mogu da ometaju nastavu jer njima treba neki poseban tretman. Postoji i bojazan ucitelja i nastavnika o tome kakav pristup da zauzmu kada imaju u odeljenju dete koje ne vidi, ne cuje ili se otezano krece. Uglavnom ta bojazan potice iz nepoznavanja potencijala i mogucnosti koje imaju osobe sa invaliditetom. Ucenici partnerskih skola su se donekle navikli da u prostorijama svojih skola povremeno srecu clanove organizacije CRID koji su vecinom osobe koje imaju neki vidljivi invaliditet (korisnici su invalidskih kolica ili ne vide...) tako da je realizacija predlozenih projektnih aktivnosti ujedno logican nastavak dosadasnjeg rada CRID-a ( edukacija o ravnopravnosti, pravima i potencijalima osoba sa invaliditetom u ovim skolama). Ipak vise od 50% ucenika u anketi koju je CRID sproveo u skoli Nadezda Petrovic, se izjasnilo da ne zna kako bi dete sa smetnjama u razvoju pohadalo skolu zajedno sa njima.

Kao olaksavajuci faktor pomenucemo je stav svih nastavnika partnerskih skola (ovo su rezultati neformalnih razgovora sa njima) da je osnovno ljudsko pravo – pravo na obrazovanje, i da je deci sa invaliditetom to donekle osporeno upucivanjem u specijalne skole!

Vazno je napomenuti i problem koji cesto isticu roditelji dece sa invaliditetom na redovnim sastancima CRID-a. Iako su uz vanredni trud upisali dete u skolu sa decom bez invaliditeta, sada se suocavaju sa dilemama da li je za njihovo dete dobro da nastavi da pohada redovne skole, jer se suocava sa dodatnim poteskocama:

- nedovoljnim sluzbama podrske personalnih asistenata koji pomazu njihovoj deci u toku pracenja redovnog nastavnog programa,
- nepoznavanjem pruzanja ni osnovne personalne asistencije od strane vrsnjaka ili nastavnika
- vrlo netolerantan odnos prema deci koja pripadaju nekoj marginalizovanoj grupi,
tako da je skup ovakvih problema ponekad razlog da roditelji budu na granici da odustanu od toga da im dete zavrsi skolu koja nije specijalna.